fbpx

Zašto je dojenje teško ?

Danas pišem za sve one koje se bore sa dojenjem. Za one koje smatraju da možda dojenje nije za vas, ili da niste u mogućnosti, ili se osećate kao da većinu dana provodite plačući zbog poteškoća sa dojenjem.

Čule smo mnogo o tome kako je dojenje divno. Pisale smo o tome mnogo puta; kako pomaže u povezivanju sa bebom; osećaj samopouzdanja i sreće dok gledate kako vaša beba raste; neverovatna lepota bebe koja zaspi prislonjena uz vašu dojku. Ne postoji ništa slično ovim iskustvima. Svaka žena zaslužuje da oseti ovo sa svojom bebom, ali šta ako vam se to ne dešava – ili ne na način na koji mislite da bi trebalo? Šta ako vaše samopouzdanje zapravo ne raste kao vaša beba?

Da li je dojenje lako?

Mnogo puta  vidimo mame, koje su skoro na prelomnoj tački. Nisu sigurne da li mogu da nastave. Sama činjenica da nas zovu govori nam da očajnički žele da nastave, ali jednostavno ne vide izlaz iz svega što im se dešava. Često im se govori da će flašica rešiti sve probleme. Biće lakše. To će biti bolje za njihovo mentalno zdravlje. Da li je to zaista istina?

„Dojenje je prirodno. Zašto to ne mogu učiniti?“

Šta znači fraza „dojenje je prirodno“? Da li to znači da na dan kada se porodite odjednom znate kako da dojite i da će vas to znanje opremiti za nagle skokove u razvoju, nervozne večeri i probleme sa začepljenjem kanala, nicanje zuba i sve stvari koje se pojave na putu? Ako je to ono što ova fraza sugeriše vama kao majci, onda mislim da bi trebalo da prestanemo da koristimo tu frazu.

Roditeljstvo je prirodno. To je prirodno napredovanje kada se rodimo. To definitivno ne

dojenje je lako

olakšava! To je, iako najteža, ali najnagrađivanija stvar koju radim. To me tera da pogledam sebe, da proverim šta radi

m, da učim i isprobavam nove tehnike svakog dana. Deo toga je i majčinstvo kroz dojenje.

Dojenje je instinktivno. U to nema sumnje. Na taj način je to najprirodnija stvar na svetu. Svoje bebe instinktivno podižemo do srca. Da li je slučajno to mesto gde je dojka? Naše bebe instinktivno traže i hvataju ako im damo pravo mesto i okidače. To ne znači da je lako.

 

Hodanje je prirodno?

Često razgovaramo sa mamama o procesu hodanja. Hodanje je prirodno, ali to je zato što smo imali nekoliko meseci/godina prakse. To je prirodno i za petogodišnjaka, opet kroz praksu.beba hoda To je prirodno za dete od 2 godine, iako njihov hod trčanja možda nije ono što ćete videti kod starijeg deteta – on se još uvek razvija. Da li je prirodno detetu od 12 meseci? Poriv za ustajanjem i hodanjem je svakako prirodan. Instinkt za to postoji, ali proces hodanja? – obično ne. Mehanika pomeranja težine, pomeranja svake noge, postizanja ravnoteže, pomeranja sledeće noge? To traje neko vreme. Potrebno je nekoliko nedelja. Potrebna je mirna ruka. Takođe je potrebno posmatranje. Te bebe nas posmatraju. Vide nas kako hodamo.

Oni vide komšije kako šetaju, njihovu braću i sestre, rođake, decu na ulici, poštara, prodavače, svoje vršnjake, pa čak i njihove kućne ljubimce! Sve vreme svi okolo ohrabruju naše dete. Pomažu mu da stane na noge i rado mu pružaju tu mirnu ruku. Oni hvale dete kada se poduzme prve korake. Na licima pokazuju vidljivo oduševljenje. Kada dete padne, čuje se brzo, „oooooo, dragi, svi padaju“ ili tako nešto, ponovo iskorači dete i ode. Niko ne kaže tom mališanu da bi bilo lakše samo da puzi, ili da ga nose. Niko se ne brine da će pad narušiti detetovo poverenje u njegovu sposobnost da hoda. Prihvata se kao deo procesa. Kada se uči nova veština, podrazumeva se postepeni napredak. Neki dani su bolji od drugih.

Ne postoji nijedna druga veština za koju očekujemo da bi trebalo da steknemo iznenadno znanje i sposobnost, na način na koji to činimo u vezi sa dojenjem.

Niko ne očekuje da će kupiti klavir (bez predznanja) i nedelju dana kasnije moći da odsvira koncert.  Niko ne očekuje da će za dan ili dva tečno govoriti drugi jezik, iako je jezik prirodan.  Zašto, zaboga, osećamo da ne uspevamo ako imamo problema da uradimo nešto što nikada ranije nismo radili, retko viđamo da se radi oko sebe i o čemu zapravo nemamo nikakvog znanja?

Dojenje se uči

Istina je da se svi muče u prvim danima. Možda na različite načine. Neki mogu imati problema sa pravilnim hvatom. Neki se možda bore sa intenzitetom potreba svoje bebe. Neki se mogu boriti sa bolesnom bebom, komplikacijama pri porođaju ili bebom koja uopšte ne hvata dojku. Drugi se mogu boriti sa pritiscima porodice da dopuste drugima da hrane bebu. Svako ima svoje probleme dok se cela porodična dinamika menja ispod vas, dok počinjete strmu krivu učenja o dojenju i roditeljstvu. Znate li koja je razlika između majki koje doje koliko god žele i onih koje prestaju? Podrška!

U Norveškoj 98% beba je dojeno. Sa 6 meseci, 80% beba je i dalje dojeno. Norvežanke se ne razlikuju od žena u Severnoj Irskoj. Ok, postoji mogućnost da su viši i plavi (da li sam pogodila dovoljno stereotipa??), ali njihove grudi rade na isti način kao i vaše. Prava razlika je u tome što je tamo dojenje normalno. To se vidi. Vide to deca, tinejdžeri i odrasli. Posmatraju i uče. Nikada nisam bila u Norveškoj, ali sam bila uključena u mnoge grupe za podršku dojenju i ono što znam je da ako mama naiđe na problem i razgovara sa drugim mamama, ona će čuti: „O, da, to mi se dogodilo. To je ono što je pomoglo“, ili „pročitajte ovaj članak“ ili „razgovarajte sa ovom osobom“. Kada se nadjete u sredini gde mnogo žena doji očekivanja postaju realnija, a opcije podrške poznatije.

Poruka za danas

Ako danas čitate ovo i mučite se, želim da vam kažem 3 stvari:

1. Pronađite svoju grupu

Ako vaša porodica i prijatelji  oko vas ne razumeju dojenje i ne podržavaju vas aktivno, onda proširite svoju grupu podrške. Ako imate u blizini neku grupu za dojenje posetite je. Ako nemate, imate brdo grupa na internetu – učlanite se. Ljudi često oklevaju da idu u grupu za dojenje, ali opet to je samo kulturno nerazumevanje. Verovatno ne biste oklevali da odete u klub za mršavljenje ako želite da smršate, ili u klub za trčanje ako želite da istrčite maraton… Ono što ćete naći u toj grupi za podršku su žene – baš kao i vi. Neke se bave istim stvarima, neke različitim stvarima. Neke koje su tek ušli u tu fazu lakog dojenja, neke koje već doje duže vreme, neke koje su u istoj fazi i problemima kao i vi. dojenje grupa podrske

U klubu za mršavljenje ili klubu za trčanje možete pronaći žene koje su imale sjajnu nedelju i druge kojima je te nedelje bilo mnogo teže. Zajedničko im je to što rade, uče i napreduju. Grupe za podršku dojenju su iste. Kako se redovno vraćate, videćete da dolaze nove mame. Čućete iste reči sa kojima ste i stigli, iste brige i probleme. Shvatićete da više nemate tih problema. Ponekad je retrospektiva jedini način na koji vidimo svoj napredak!

2. Pronađite svoju savetnicu za dojenje

Savetnice za dojenje su medicinski i nemedicinski radnici. To su žene koje su se edukovale na temu dojenja. Većina njih je prošla mnoge stvari kao i vi. Probajte da nadjete savetnicu za dojenje u vašem gradu i uputite joj poziv. Na našem sajtu možete pročitati više o dojenju kao i na našem instagram profilu.

3.  Preoblikujte proces učenja

Napredak nije uvek pravolinijski, zato ponekad za biti prilično teško uočiti ga. Ali stanite i pogledajte nazad? Uporedite situaciju u kojoj ste sada sa onom od prošle nedelje, ili preprošle. Da li ima napredka? Možda je minimalan, ali postoji.

Mnogo mama se oseća krivom kada hrane bebu isključivo na flašicu svojim mlekom. Ali čak i da ste u toj situaciji uvek se setite šta vaše mleko sve sadrži i da ga beba na ovaj ili onaj način svakako dobija. A to je svakako uspeh. dojenje se uci

Kada dojenje boli seti se da i ti i beba još uvek učite i da za to ima rešenja i pomoći.

Dajte sebi vremena i budite nežni i pozitivni prema sebi sa svojim mislima. Ne propadate. Učite i ti i beba. Zajedno.

Leave a comment

Naš blog

Newsletter signup

Prijavite se na naš Newsletter

Budite prvi obavešteni o svim novinama



Please wait...



Uspešno ste se pretplatili na Newsletter Dve babice.

DveBabice.com © 2021. | SEO & DESIGN DreamMedia