fbpx

Povrede žene tokom porodjaja

Porodjaj je sam po sebi intenzivan trenutak u životu žene. Većina porodjaja prodje bez komplikacija, praćen eventualno ranom od epiziotomije. Ipak, iako je veoma retko mogu da se jave neke od sledećih povreda.

Povrede koštanog dela porodjajnog kanala

Koštani deo porodjajnog kanala čine dve karlicne, krsna i trtična kost. Sve nabrojane kosti su nepokretnim i polupokretnim zglobovima povezane u funkcionalnu celinu. Tokom trudnoce, uglavnom pod dejstvom hormona, zglobovi nabubre i postanu labaviji, tako da prilikom porodjaja  dopustaju izvesno razmicanje karličnih kostiju, što omogućava povećanje obima karličnog izlaza.

Najčešće povrede koštanog dela porodjajnog kanala su dijastaza i ruptura simfize, prelomi grana stidnih kostiju, luksacija i prelom trtične kosti, kao i razmicanje jednog ili oba sakroilijačnog zgloba. Ove povrede nastaju pri odredjenom stepenu nesrazmere izmedju karlice trudnice i velicine ploda, kod naglih forsiranih porodjaja ,kao I kod koriscenja forcepsa pri estrakciji fetalne glave .

Dijastaza i ruptura simfize

Dijastaza i ruptura simfize su dva stepena istog patološkog stanja. Nastaju u fazi ekspulzije obično u završnom momentu prelaska glavice ploda kroz koštani deo porodjajnog kanala. Što se tiče dijastaze simfize, ona predstavlja manji stepen  povrede i manifestuje se razmicanjem zgloba, sa prekidom veza koje spajaju dve stidne kosti. Kada pored kidanja veza nastane  i prskanje hrskavice sa dislokacijom i znatnijim razmicanjem stidnih kosti onda je to ruptura simfize. Manifestuje se bolom koji je posebno izrazen kod rupture i onemogućava pacijentkinji ustajanje.

Prelom trtične kosti

Luksacije /prelom trtične kosti  prilično bolna komplikacija koja se dogadja ako je plod veće telesne tezine. Veoma retka.  Lečenje je konzervativno sa lezanjem na boku.

 Povrede mekih delova porodjajnog puta

Povrede mekih delova porodjajnog puta se vidjaju  na vulvi i perineumu. Medjutim, povredjivanje je moguće i na vaginalnom zidu  i grlicu, sto obavezuje akušera da posle porodjaja izvrsi pazljivi pregled mekih tkiva.

 

Povrede vulve

Radjanje ploda normalno uzrokuje cepanje himena i sićušne površne ekskorijacije na malim stidnim usnama. Ove povrede retko krvare, pa ih ne treba posebno zbrinjavati. Dublja oštećenja, posebno ako su lokalizovana oko klitorisa ili otvora uretre, obično nesto jače krvare i zahtevaju aplikaciju nekoliko pojedinacnih šavova. S vremena na vreme dolazi do povreda dubljih slojeva tkiva, bez prekida integriteta epitela, sto je karakteristično za predeo malih stidnih usana. Ovakve povrede uzrokuju stvaranje hematoma. Manji hematomi se spontano resorbuju i terapija nije potrebna. Veliki hematomi predstavljaju bolne infiltrate, koji svojom veličinom deformisu okolne strukture, a ponekad zahvate celokupno podrucje vulve. Lečenje se sastoji od njihovog otvaranja i hiruškog zbrinjavanja.

Povrede vagine

Povrede vagine mogu biti površne kada je zahvacen samo epitel. Nazivaju se laceracijama i relativno su čest pratilac porodjaja. Ukoliko rascep zahvati celu debljinu zida, onda govorimo o rupturi. Ova oštecenja su obično uzduzna i nastaju u toku težih ekspulzija ili pri instrumentalnom završavanju porodjaja.

Ne tako retko povrede vagine nastanu zbog prskanja krvnog suda ispod intaktne  površine zida, sto uzrokuje pojavu hematoma. Zbrinjavanje hematoma je operativno . Tumorozna formacija se otvara, iz nje se odstranjuju  ugrusci i tecna krv, a osteceni sud se podvezuje . Posle  toga se restituiše zid vagine.

Povrede grlica materice

Rascepi grlica materice su šest pratilac forsiranih porodjaja, posebno kada nastane zastoj u dilataciji grlica i kada se primeni digitalno širenje  vidjaju se i u isuviše brzim porodjajima. Ovi rascepi su obično uzduzni i ne krvare značajno, pa se zbog toga mogu predvideti.  Posledica takvog nesaniranog ostecenja je manje ili više deformisan grlic, koji okazuje sklonost ka cervicitisu  i slabost u eventualnim sledecim trudnoćama. Zbrinjavanje se vrši sa nekoliko pojedinacnih šavova koji obezbedjuju hemostazu i anatomsku restauraciju.

Povrede materice

Takodje usled  i nakon porodjaja  moze doci i do  promena položaja materice.

 Prolaps uterusa

Najteži poremećaj statike polnih organa-prolaps uterusa. Svi polni organi, zajedno sa mokraćnom bešikom, uretrom, ureterima i rektumom napuštaju svoj fiziološki položaj u maloj karlici i spuštaju se prema vaginalnom izlazu, a često i izvan njega. Posledica  rascepa ili prerastegnutosti mišića za vreme porođaja, komplikovanih porođaja sprovedeni nekim akušerskim operacijama, kao i spontani produženi porođaj.

 

Posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama  moze doci i  do spuštanja prednjeg zida vagine,sto  je retko izolovana pojava, praćena spuštanjem i uretre ili mokraćne bešike što dovodi do stvaranja uretrokele i cistokele.

Enterokela

Hernijacija creva sa peritoneumom u vaginu. Takodje nakon teških i dugotrajnih porođaja, nezbrinutih povreda i rascepa međice, primene akušerskih intervencija, prethodne histerektomije

Rektokela

Rektokela -Spuštanje zadnjeg zida vagine praćeno spadom prednjeg zida rektuma . Posledica  nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama – forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda

Leave a comment

Naš blog

Newsletter signup

Prijavite se na naš Newsletter

Budite prvi obavešteni o svim novinama



Please wait...



Uspešno ste se pretplatili na Newsletter Dve babice.

DveBabice.com © 2021. | SEO & DESIGN DreamMedia